Jorgovani su zamirisali

...fg

01.12.2014.

napolju hladne kiše padajuuu

Nakon izgubljenih godina, vremena, dostojanstva, prilika, osoba, živaca, sebe, bilo bi glupo žaliti. Ne žalim, a i da žalim, to ništa ne bi promijenilo. Osjećam se straašno loše, boli me to što je spala na mene krivica za sve. I nije prvi put, a vjerovatno ni posljednji da mi kažeš toliko grozne stvari, i stvarno me interesuje kad će me to prestati pogađati. Ne znam što si sve vrijeme bio ubijeđen da me voliš, kad to što si ti osjećao nema veze s ljubavlju, više je bila pohlepa, samozadovoljstvo, sebičnost, potreba da nekog posjeduješ u svom vlasništvu. I stvarno me na kraju iznenadila količina sebičnosti u tebi, ti ne možeš voljeti nikog koliko voliš sebe, sebi si najvažniji, nisi nikad nikog stavio ispred sebe. I nisam ti rekla da ostaneš kao svaki drugi put jer je sve što si ti ponavljao bilo šta ja moram uraditi, šta ja moram promijeniti, šta ja trebam, šta ja moram... I znala sam da bi bilo isto. Da se pomirimo nakon 10 godina bilo bi isto, uvijek ćeš kriviti mene za sve i nikad se nećeš zapitati gdje si ti pogriješio i zašto nikad nisi mogao svoje greške priznati.
Ja se nadam da ćeš tjerati inat meni, pa u inat meni biti sretan, bilo bi mi drago vidjeti da si bolji čovjek od onog koji je bio sa mnom i koji bi bio sa mnom da smo ostali zajedno. Jer ja nisam bila djevojka zbog koje bi se ti promijenio, ikad.

A trebat ćeš mi još dugo i falit ćeš mi još dugo i tražit ću te još dugo po komorama i pretkomorama, po ladicama i policima, po jastuku, po ulici, na kapiji, u zimu kad mi bude potreban neko da cvrkućem kako je snijeg prelijep, dok ne dodje bljutavica, pa da se onda žalim kako je fuj, falit ćeš mi da te nema na moj rođendan i da to bude prirodno, jer nema te nikad, falit ćeš mi u ljeto kad su noći tople i kad sve bude mirisalo na ljubav i na tebe, falit ćeš mi svaki put kad dođem kući, falit ćeš mi svaki put kad ne budem znala šta mi se dešava sa tehnologijom, falit ćeš mi u jesen kad je ona šumica najljepša, falit ćeš mi dugo svaki put kad udahnem, ali jebiga, nisam ja birala.

28.11.2014.

čekanje me strašno zamara, bele noći vetar šamara, a tebe nema

Ovih dana loša s jastuka... Još samo da mi Bog da snage da sutra preživim, a onda ćemo lahko... Sve dok ne dođe ono što sam saznala večeras, a onda ko zna kako ćemo. Ostati sabrana i napraviti plan, imam dovoljno vremena da potpuni kolaps dovedem na nivo do tančina razrađene taktike. Jer dugujem to sebi, da mogu dalje, da mogu naprijed, da prebolim, da prežalim, da sebi oprostim. A sebe sam odavno pogubila, da nisam ovo se ne bi dešavalo, ovo nisam ja, ovo odavno nisam ja, ja želim sebe nazad. I želim da dokažem i sebi i ostalima da mogu preći preko svega i da ću podnijeti svaku situaciju, jer mene više ne može slomiti ništa, toliko puta sam slomljena da sam stvarno postala otporna. Slabo me šta i zaboli. Samo umor, umor me boli, umor me rastura, od umora nemam napretka. Nije ni čudo za nekog ko u 7 dana nije spavao tupavo 10 sati. Nadam se da će se isplatiti, inače ću im oboriti zgradu na glavu. Šalim se, ali je dobro zvučalo. Akooo se ne bude isplatilooo, nema veze ima drugi rok. Opet se šalim, ali je i ovo dobro zvučalo. Dobro, znači ako se ne bude isplatilo, lupat cu glavom od zid dok komsija ne dodje da provjeri je l' to počeo rat. I počet će vala u tom slučaju. Moj vlasititi, same sa sobom.
Ne podnosim kad gubim, a kad učiš noć pred ispit logičan ishod je da gubiš na ispitu. Obećala sam sebi i zaklela se da ću učiti redovno od sad. A ne da mi se nikako da ovo naučim sad, ne da mi see, ne da miii seee... Boli me želudac. Eto, post o mojim žalopojkama, baš je interesantan, žali Bože slova, eto, hajd pozz. Nije ni pola 4 sreća mi je.

24.11.2014.

trebat će vremena da zasvira tišina

Tako ja sutra imam ispit, moram ustati u 7h, pod stresom sam 10 dana, i sad u 0:45h uhvatim sebe kako čitam o drevnoj civilizaciji Kine. Ako ovo nije razlog za zabrinuti se za sebe, ja onda ne znam šta je.

19.11.2014.

Güçsüzlük ... Korku ..

Ovih dana samo razmišljam kako sam bila rahat i sretna u srednjoj školi. Ovi ispiti koji dolaze me totalno sluđuju, konstantno imam osjećaj da ja to ne mogu, iako se ubijam od učenja (iako to definitivno nisam ja), ali eto, moj glavni cilj je da ne razočaram neke ljude, a i da ne razočaram sebe, jer ja ostajem sa sobom uvijek, i moj najveći strah u životu je da neću moći jednog dana pogledati sebe u ogledalo zbog određenog postupka, i zato I can't fail this.
I couldn't forgive it to myself!



Edit: 2:57 - Kako kaže moj drug: "Ma ja, ma ja, šta'š ti tu, nemaš šta, šta'š. Aaaaaaaaa, žene lude." Samo mi naumpalo da kažem. :D
Pušim nargilu sama u 3h u sred noći. Patim od hronične neispavanosti i nesanice istovremeno. Bar mogu učiti noću, šta ću.
Sad sam uhvatila sebe kako sam napisala 'noču'. Kunem se Bogom, ako me ovaj jezik koji studiram toliko 'istjera iz pameti' da krenem praviti greške u maternjem, ispisujem se.
Ova soba noćas moj je Alcatraz. I zidovi su ovi moji pogubljeni snovi...

18.11.2014.

sve je podvuceno, srce utuceno

Paradoksalna ja, nije mart, helou
Depresija me nekako udara sa svih strana ...
Bol nema cijenu.
I šta je to sa mnom? Šta je sa osjećajem nepripadanja? Ni ovdje, ni tamo, ni kod njih, ni sama, ni s njim, ni bez njega... Jednostavno ne pripadam, višak sam, ili sam premalo.
Mene treba dobro prodrmati, protresti prije upotrebe.
Moja prijateljica svaki put kad pogleda kroz prozor stana, kaže da se napolju odvija svijet. I odvija se. Svijet čiji ja dio nisam. Ne pripadam.
Nije to tuga, nije to razočaranost, nije ni umor više... Ne znam šta mi je.
Oduvijek sam se vodila osjećajima, postupala onako kako ja mislim da treba, napravila milion grešaka, možda mogu tri nabrojati zbog kojih se kajem, i to su nevažne svakako, i nije neko kajanje. I ne mogu da se ne zapitam nikako šta je sad sa mnom? Gdje sam fulala i kako i ŠTO?
Ustvari, imam nešto na umu, i stvarno, ako je to to ... Loše baš onda.

17.11.2014.

jer svega previše sa neba palo je na ova moja mala leđa

Nemaš pojma koliko mi nedostaješ ovako kad sve utihne i svii, svi spavaju, osim mi koji nemamo nikog... Fališ, ali uzalud.

09.11.2014.

nek su ti sretne sve godine bez mene

Boli me samo cinjenica da te nije stid bilo reci mi to, ali hajde, tebi na dusu. Bog je svjedok da nisam to cime si me predstavio i da nikad to nisam bila. A nek si odigrao tako da mi nemam vise potrebe ni suzu pustiti, nek si mi rekao sve najgore. Zao mi je jer zivis u zabludi, a ja ne mogu vise ni same sebe. Pogubila sam se totalno, ali vjerujem da ce me neko pronaci jednog dana. A ti, za tebe se Boga mi nadam se da ces biti najsretniji...

04.11.2014.

meni kroz glavu proslo je

Htjela sam ti reci da nije stvar ni u mojim ocekivanjima i u tvojim mogucnostima, jer da je ikad bila ne bismo imali tri godine zajedno provedene iza sebe, htjela sam ti reci da me razdire bol jer sam ispala u tvojim ocima vjestica a sve sto sam ikad htjela bilo je biti COVJEK, moralna, postena, iskrena. Htjela sam ti reci da te nisam lagala nikad, tesko mi je pala i ona noc u hitnoj, i bijele carapice i milion stresnih i manje stresnih situacija, a jos mi je teze padalo sto ti nisi bio tu, iako me Bog nikad nije ostavio samu, tesko je bilo sto nema tebe. I htjela sam ti reci hvala za onu noc na vikendici jer samo sam tada osjetila tvoje razumijevanje i tvoju podrsku i znacilo mi je vise nego od svih ostalih sve zajedno. Htjela sam ti reci da sam svjesna da je dosao kraj iako ga nijedan dio mene nije spreman prihvatiti, svjesna sam. Htjela sam ti reci da je posljednje sto sam u zivotu htjela da se odvojim od tebe, al' jebes ga, zivot nekad ne pita. Htjela sam ti reci da su me tvoje rijeci pogodile i rasule na dijelove i svaki milioniti dio mene se pita cime sam zasluzila te rijeci nakon, pobogu, svega svih ovih godina? I htjela sam ti reci da sam cak i ja u jednom odredjenom trenutku posumnjala u svoje 'Cekat cu te zauvijek.', a sad kad malo bolje razmislim to je bila najveca istina koju si ikad cuo, jer ja te jesam cekala svaki put. I svaki put ti se vratila. I veceras ti se evo opet javila da ti kazem da cekam. To je ono sto ja cijeli svoj zivot radim s tobom, cekam. I cekam, koliko god ti nikad u to ne bio u mogucnosti da vjerujes. Volim te toliko da ti iskreno zelim da se nikad ne pokajes zbog ovoga, jer ako se budes kajao zbog ovoga, ne znam kako ces podnijeti. Macicu.

18.07.2014.

Svakom jednom loše krene, meni ne prestaje.


https://33.media.tumblr.com/dc3bffbc0f7b3455ba9f23eed1360018/tumblr_n8w33vj8jc1tnbt2zo1_500.gif

Za svaku grešku u životu zasigurno dođe naplata. A neke stvari u mom životu su greške koje iznova ponavljam, svaki put svjesno. Godinama sam mislila da u životu znam šta hoću, a sad kad je došlo vrijeme da to i realizujem pogubila sam se u svemu i samo hoću da odem daleko i da se odmorim. Uvijek sam imala takve periode u životu. Sad kad imam dovoljno godina da to i uradim, kad mi niko ne stoji na putu kao prepreka, zbog same sebe ne mogu da odem, jer ako odem to bi značilo da ostavljam sve što ne smijem ostaviti, ovdje me čekaju naporne stvari koje moram napraviti. Ipak, u zadnjih par dana primila sam se za ovaj krevet. Ustanem samo za iftar, sehur ili kad treba da klanjam. I soba mi je potpuno zamračena, ne podnosim sunčeve zrake, iako pretpostavljam da ih sad i nema, ali mene to svakako i ne zanima. Stalno mi u glavi odzvanja onaj stih "Sve si htela, sada ništa nemaš..." U ljude se razočaravam polahko, ali sigurno. Naučila sam da ne reagujem preburno. Kad me povrijede i kad shvatim kakvi su, ne izderem im se da su smeće, već ih prekrižim jednostavno, mogu i dalje biti tu, ali za mene su prekriženi, a ja kad u srcu nekog otpišem, tom je sa mnom gotovo. Loše sam, pa su mi ružne stvari dolazile na jezik onim koji to nisu zaslužili, dok sam onim koji jesu šutjela. Samo kažem. Sreća pa je ovo jedan život. Dva ovakva ne bih podnijela.

25.04.2014.

Nek su ti sretne sve godine bez mene.

Čujemo se sljedećeg dvadesetpetog, mačiću...

09.04.2014.

„Zauvek“ je, ipak, samo reč.. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog „zauvek“ nije ostalo bog zna šta.


Nakon dugo vremena, osjećam potrebu da kažem nešto za tebe. Sretan si, neka si. Nisam ni ja nesretna, nisam ni sama u svemu ovome. Pogubili smo se, mače moje, odavno.. Morala je ona doći, morao je on doći... Da nas pronađu, mače moje.

Yep

09.03.2014.

Keru

Cudno je to.. Tako trebam reci svasta, a ne zelim da kazem nista...
Ostalo je ćutanje.
Boze dragi. Zelim iz svoje glave da izbacim stosta. Preuranjenu cestitku rijecima ''i jah sretan ti rodj posto se necemo vise nikad cuti''. Zelim da izbacim i uspomene, i ponizenja, i bol i svaku prokletu odluku.
Sretno mi punoljetstvo. Sebi zelim da ozdravim. Ako Bog da.

05.03.2014.

Story of my life :)

Niko ti ne može biti tako stran kao čovjek koga si nekoć volio.

02.03.2014.

I uvek dodje d-mol, spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama ..


Samo jedno od onih nostalgicnih jutara koje provedes pitajuci se zasto si sinoc cekao poruku od nekog ko je slao na neki drugi broj ... Zasto si sinoc mislio na nekog ko je tako ocito mislio na nekog drugog..
Samo jedan od onih sumornih dana kad ponovo shvatis da ti neki dani donesu sunceve zrake, a neki crne oblake. Nad mojim su se baš nadvili sivi gadovi.
Samo jedan od onih najgorih mjeseci u zivotu. Vase Velicanstvo, gospodine Mart, nek ste prokleti od Boga i od mene! Po ko zna koji put u zivotu, iz sveg Vas srca proklinjem!



Ne lomite mi bagrenje
Bez njih će me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi čuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna

25.12.2013.

Kad mi dobro krene, ja sam sebe kaznim ..


Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdjela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao ukleta lađa…


Not here
Distance
28.11.2013.

02


Želim da kažem da je danas 28. i po mojoj glavi se motaju samo najljepše slike moje ljubavi. (Bilo bi lijepo da nakon 2 godine mogu reći 'naše ljubavi' , zar ne? )
Nek su ti sretne sve godine bez mene.
Sad te se samo rijetko sjetim, prolaze dani, vrijeme leti ..

25.11.2013.

01

I dugo sam stajao pod njenim prozorom tražeći, kao, nešto po džepovima a tišina je bila...
Jedino odjek koraka, daleko dole, niz Kisački drum iza onog nadvožnjaka, možda i dalje, i lepet nekih zagubljenih krila oko Almaške crkve, a opet...
Ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu moje pile.. kako diše...